02.12.2017.

I da mi znači baš sve..

Jutra kada posvetim sat vremena njemu, pa žureći izlećem iz kuće a on čeka na terasi da mu mahnem iz kola. Kada mi da poljubac pred posao i novi dan. Kada ga probudim hladnim usnama a on sanjiv trči da pere zube. Pa me zagrli u krevetu, pribije se uz mene. Najlepši minuti moga dana. Najlepše vreme je uz njega. Sekunde su dovoljne samo da me pogleda tim očima.. Nije život jedan muškarac, život je ono što te čini ženom dok si sa tim muškarcem.. Taj topli krevet i to telo je sve što jutro čini jutrom a novi dan lepšim. Neću reći da sam našla savršenog dečka, reći ću samo da on ima sve što neko može ćeleti od dečka. A ja sam želela mnogo toga, mnogo više sam dobila. I dobro i loše, sastavni su deo njega i samim tim deo koji ga u mojim očima čini posebnim. On je moj neobrušeni dijamant.. Sve svetlo i sjaj ogledaju se u njegovim očima. Jutra su podnoščjivo hladna kada znam da idem njemu, toplija su kada od njega odlazim sa tim pečatima na usnama od poljubaca i osmeha od sećanja na reči i gestove. I ova noć je uspavana, ja nenaspavana iako sam komirana više od 8 sati.. Ali malo inspiracije iskazano je ništa naspram onih boja koje se slivaju u meni. Osećanja i događaji su moji najbolji prijatelji uveče pred san, jer moja mašta stvara njegovu silujetu pored mene. Tako zagrljeni zaspemo svako veče. Ja i moja sećanja na naše noći. Prevrtanja i snove. Svaka slika svodi se na isto: da završimo dan zagrljeni, umorni od smeha i srećni što smo tu, volimo se i dišemo. Skromnost mi nije vrlina, znam.. Ali ovim putem, uspećemo mi sve. Već smo prošli i padove i uspone. Ovaj dan završavam, gasim se ali ono volim te važi i kada spavam. Zato, volim 24/7. Zauvek, zauvek, zauvek..

18.11.2017.

Da te vidim smisljam glupe razloge :)

Ne secam se u stvari kada je sve pocelo izmedju nas, secam se dogadjaja i spleta stvari ali osecanja? Bas i ne. Znam samo da je posle 6 dana veze, na njegov rodjendan imala sam osecaj da ga znam ceo zivot, da mi je neko blizak i drag, neko bez koga ne prolaze dani i sa kim vrede noci. Kroz godinu i nesto, ne secam se svadja, dogadjaja je i previse da bih se setila bez da me neko ne napomene i vidim neku slicnost, ali znam da sam za to vreme srecna osoba. Da imam nekoga da se zalim i da imam nekoga da se oslonim. Iako je period takav da je maksimum naseg vidjanja sat ili dva, ipak se drzim cvrsto uz njega vodjena time da sta dam to cu i dobiti. A ja zelim samo ljubav i mir. Dan je kratak, ma i da je 20 sati kratak je za moje obaveze i trku.. Uprkos tome, volim ga kroz svaki sat.. Cuvam sve zagrljaje i osmehe za njega. :)

09.11.2017.

Kad prođe oktobar i kiše padaju..

Već novembar? A. i ja smo zajedno već 2 novembar. Već 458 dana. Posebni dani u mom životu sa veoma specifičnim muškarcem. Prava romansa sa tonovima komedije i drame. Sada mi vredi više onih pola sata- sat sa njim nego dani negde drugde. U tim minutima stane sve što želimo da kažemo a ne umemo, svi dodiri koje čuvamo i zamišljamo. Svaki pogled kaže da je to vreme najvrednije u danu, u mnogim danima. A u ovim danima, kada je napolju magla i tama, hladnoća, ne žuri mi se iz tog zagrljaja na posao.. Ne žuri mi se nigde. Te oči su svo svetlo novembra i usne sva toplina jeseni. Bez tog čoveka, pored sebe i uz sebe, bila bih hendikepirana za sreću, za nadu i užitak. I svaki dan, svaki susret, kao da se srećemo prvi put, ali znamo se mi iz prošlih života. On i ja sretali smo se mnogo puta, samo se nikada nismo zaista sreli. A kada smo se upoznali, pronašli i krenuli, svaki put se iznova srećemo. Licem u lice sa osmehom ljubiti usne koje daju samo med. Moje grejno telo, voljeno telo, je sve što ću sebi poželeti za novu godinu. Kao najveća želja.. Najzahtevnija. Tom muškarcu nikada ne mogu biti obična i uz tog muškarca nikada neću biti prosečna. Prolaze nam dani, jedno uz drugo, sve bliže i bliže. Njega volim ljubavlju koja nije za ovaj svet, koja se ne objašnjava i ne pokazuje. Jer bilo koji gest ne bi mogao da opiše stvarnu snagu moje želje da provedemo život zajedno..



30.10.2017.

Kao rani mraz..

A došao je. I skoro će zima. A u zimi? Na neki sat ili noć topla soba, mekan krevet, tvrd jastuk i telo uz telo. Kada napolju nema ničega zbog čega bi poželeo da si napolju, onda je ta soba najbolja varijanta života kao 24/7. Prošlo je mnogo dana, rutine i navike su mi se promenile, pa ne baš iz korena. I dalje ustajem rano i čekam dan kada ću produžiti malo van putanje, preko mostova i ležećih, pa skrenuti u jedno dvorište.. Imam dve stvarnosti. Jedna u kojoj sam ćerka, sestra, tetka, svastika, unuka, dobro, primerno dete.. Druga, u kojoj sam snaja, devojka, žena, život, vrednica i pametnica. Što je dobro, jer karaktere koji se smenjuju ne mogu da smestim u jednu stvarnost, pa sam ih podelila u dve. Tj.do podele je došlo slučajno. Više mi se sviđa druga. Sa tim, ako druga postane glavna uloga, postaće sve ono iz prve. Krug. Pa radije ostajem na obe varijante, madaznam da svraka ne sedi na dva stuba. Uprkos tome, i dešavanjima koja se nameću bez reda, ostala sam verna jednoj ljubavi, jednom biću i osećaju radnosti kad sam uz njega. Oči u oči, ruka na ruci. Tako je mnogo događaja koji su prošli, uz njega, da ih se više ne sećam pojedinačno. U mojoj glavi ostao je samo osećaj da iz tih događaja pamtim samo da mi je neko mnogo drag ulepšao život i da sam se godinu i nešto osećala srećno. I kad sam bila ljuta i kad sam skakala od sreće. Samo osećaj da je to neko moj, neko blizak i sličan. Mnoge stvari su se promenile između nas, ostalo je to da se radujemo nama, dokle smo stigli i sa čim smo se sve susrećali, kao jedina nit koja nas spaja, koja će nas bez obzira gde bili spajati. Rekoh, događaji blede, ali osećaji koji su ti događaji i osoba izazvale, nikada. Kada vidiš koliko tužnih ljubavi ima, srećan si što je tvoja samo tvoja. Pa i razočaran, srećan si što te ne zadesi nečija sudbina. Zahvalna sam Bogu jer mi je pružio osobu za ljubav, pokazujući ljubav na više načina. U mome srcu nema više mesta za ljubav kao požuda i želja, on je sve zauzeo. I znam, uverena sam da znam, da ćemo dobro proći. Da će leta biti toplija a zime lepše uz njega. Mi, nesavršeni, tvrdoglavi, svoji, desili smo se svetu, da pokažemo kako ljubav i svađa i miri. :) Ne znam šta smo radili prošle godine na današnji dan. Ali srećan nam ovaj 30 oktbar, jer svaki dan je sreća uz njega..



21.10.2017.

oči nikad ne stare :)

11.10.2017.

Ružica si bila, jedna u mom srcu.

Već sam napisala da događaji idu ispred nas, mi samo uđemo odigramo i ponosimo se ili plačemo, zbog tuđeg scenarija. Nisam pisala prošlih dana, a u nekima sam imala svašta da kažem. Valjda kada ti je dan previše ispunjen, ne setiš se. Kada je previše dosadno, nemas o čemu. A sredina je teška i monotonija od oboje. Pa da, bili smo na odmoru. 4 dana, 3 noći. Non stop zajedno, što je rekord za nas. Tj.rekord bi bio veći da imamo priliku i uslove. Idu dani kada će videti se sa njim na duže od 10 minuta biti pravo bogatstvo. Mada, guramo mi, sve bolje i bolje. Mirna luka za moj brod, parče hleba na glad.. Sve što se ne može opisati, on mi je.. Mi nismo u vezi, niti smo zaljubljeni. Mi sada živimo život jedno kroz drugo, bez mogućnosti da ga živimo jedno bez drugog. Spojeni, uvek na istim dužinama i kada ćutimo.. Nema više radosi kao nekada, kada se vidimo. Sada je ta radost postala kao svakodnevna voda. Ne navika.. Nego potreba. Kao nešto što znaš da pomaže, ne možeš bez njega niti želiš da rizikuješ. Nadam se samo da to nije ona kolotečina u koju svi parovi upadnu kasnije ili pre. Ipak ima još nečega u nama, još nečega što ne da da propadnemo. Da potonemo. Volim tog čoveka, više od vode.. Bez tog oslonca ne bi ni pad bio pad..

29.09.2017.

Lako se ljudi izgube, ali se teško pronađu. Ja samo želim da jedno ti bude jasno, za prerano nikad nije prekasno :)

Nisam izmislila toplu vodu, ali vodimo stresan život. Naročito mladi. Struja promena, svakodnevnice i onoga ''što si stariji teže je'', kida nas i rastrgne i pre nego ostarimo. A starimo mladi. Tuga je u stvari ta da je svet u kome živimo kao glavni standard nametnuo uspešnost, lepotu i prestiž. Svakako ovo troje je i u prošlom stoleću bio afrodizijak. Ali sa početkom nove ere prestalo je sve što se zove ''talenat'' i ''gracioznost''. Spojeno kao nespojivo. Nema pronalazaka koji menjaju svet, nema pokretača revolucije, nema Merlin Monro, Čegevare.. Mada ih viđamo sve više. Svako je danas spreman na bunt, ali ne krećuči od pravog starta. Svako će uperiti prst, neki ga čak ni nemaju a rade to. Žalim svoje potomke, žalim i svaki novi dan.. A ti Bože žali onolike ljude što poginuše po ratovima i učenjake, jer da nas vide danas videli bi da je bilo uzalud. Imamo sve. Nemamo sebe, kao ličnosti. Imamo šablone, nemamo kreatore. Elem, odoh u honduras, htela sam iskazati koliko je teško biti živ. A tek koliko teško mrtav? Ne želim da razmišljam je li pravedno. Poenta mojih misli u 21:08 je ta da je jedino ljubav, kao širi pojam, ono što nas odvaja od ovakve zemlje.. Ponekad nas i baca, ne kažem, ali ono vreme u oblacima svakako je dovoljno da se uradi restart od života kao takvog. Sada pričam kao da imam godina iha ha, ali zaista neki ljudi mladi prođu i shvate koliko i onaj sa duplo toliko. Sve zavisi na koji rolerkoster te život zaveže.. Hvala ovom prilikom mom životnom saputniku A.Ć. na dizanju u oblake. Na uvek raširenim rukama, spremnom facom za osmeh i ispunjenim satima, čak i kada samo ležimo. Nisam za romantiku večeras. Zna on koliko. Ali eto, onaj isti koji me stavio na vrtešku, doneo mi njega. Eh živote, varalico, majstore.

billie jean!
billie jean!


25.09.2017.

Za jednu noć kraj mene ti bi dala ceo svet, a ja sve što imam za tvojih 25 :)

Hvata me grip. Nemam inspiraciju jer mi pažnju odvlači otežan prolazak pljuvačke kroz grlo i udisaji na pola. Imam inspiracije da napišem nešto o danas. Sastanemo se oko 7 izutra, kupio mi cokoladno mleko, sve za doručak. Odvezemo se kući i brzo pod ćebe, jer je napolju kao u decembru. Onda popijemo kafu, jedemo, takmičimo se slagalice, bijemo, gilicamo, mazimo.. Pa odemo na kafu u grad, on me isprati do faksa uz socan poljubac za sreću.. Onda se raduje mom položenom ispitu kao i ja, možda i više čak.. Pa me grli. Ljubi me. A kja bih najradije plakala, što ga ostavljam, što moram da idem, što ne mogu da ostanem.. Provodila bih dane sa nosom u udubljenju njegovog vrata i mirisala ga 24 sata dnevno.. Osoba u moru osoba koja je moj dzu boks za svakodnevnicu. Od prijatelja, preko brata, druga, dečka, advokata, telohranitelja.. Niz spektra različitih uloga i delatnosti u mom životu, a sve u jednoj osobi. San? Nije stvarnost je. Greška je kada kažu da žena stvara muškarca kakvog želi. To je tačno u malo slučajeva, potpuno.. U muškarcu treba da postoji želja i volja za promenama, način i čar. Ne raste tikva u bananu, koliko god je zalivali.. Tako i u ljudima, treba da postoji ono nešto, pa žena samo malo doda, malo oduzme i napravi homeostazu, uravnoteži čoveka.. Nisu nestali dzentlmeni, svuda su okolo, samo se kriju jer su druge vrednosti nastupile. Ja imam čoveka koga nije sram da stane i uradi sve za mene. Od banalnosti do ludila.. Od mešanja kafe, do rmbačenja za naš odmor :p Život nekome da, nekome uzme.. Hvala Bogu što mi je poslao ljubav... AMI I MAŠA



24.09.2017.

Biće svega čega nema, nemoj ovo što se mora..

I uvek negde imeđu obaveza, uvrstim malo vremena za slova o nama :) Sinoć je bilo iznanađenje videti ga, tj.iznanađenje za njega. Spremala sam to potuljeno :D Elem, subota kao subota, mnogo ljudi, galama, dim, piće.. On pogubljen, nasmejan, pažljiv.. Sve što sam želela je da dođemo kući i da se zavučemo ispod ćebeta. Kao u Ćiribiribeli- ''ispod male dekice, ja i ti i zvjezdice'' :) Maženje je eliksir ljubavi i života, zagrljaj sa voljenom osobom dok utanjate u san- uspeh.. Jer neko vas voli, nekoga volite. Ne znam za druge, ali meni je svaki put, tih nekoliko sati grljenja kroz san dovoljno da se osetim nesvakidašnje, posebno, uzvišeno.. I mislim kada bi imao UNDO svih zagrljaja sa njim, kroz ubrzanu verziju, moja faca bi na svakome bila ista.. Zatvorenih očiju, osmeha, srećna do vrha.. Meni se život svodi na dve ruke, i izmamljivanje nečijeg osmeha. A cilj da mi se ceo život svodi na to.. Jer materija kao takva, prolazna je, duhovno bogatstvo retko je kod ljudi. Onda je ljubav sve što nam ostaje, kao sigurna investicija. Nešto u šta vredi ulagati i nadati se sigurnom dobitku.. Ako ne obostrana, onda bar ona u vama. Kod mene je srećom obostrana, tako da baviti se time kao poslom br.1 je najsigurnije u današnje vreme. Sve ostalo je preživljavanje. Hvala onoj ludoj tetki sudbini, što nam pomrsila puteve. Sada svi neuspesi imaju smisla, doveli su me do njega. I svi uspesi tek sada imaju smisla, neko im se raduje kao i ja sama. Sreća se ne meri leptirićima, ja sreću sa njim merim samo ispunjenim danima, sa dozom keza, prstohvatom zagrljaja, kašičicom poljubaca, priče po ukusu, i punoooooooooo ljubavi u očima. A ljubav? To je kafa sa njim.



21.09.2017.

Noć je preduga, burna. Ni pasijans da skrati mrak.

Ma zima je došla. Moje omiljeno doba. Dobro, pre kada sam bila bucka, to mi je bilo omiljeno dobar jer sam imala stomačić, pa ispod dzempera i jakni nije se video, jelte. Sada kada sam smršala, opet imam razlog zašto volim zimu. U glavi zamislim one noći kada smo svaku noć provodili zajedno, ušuškani, pa se u toku noći otimali za jorgan. Po hotelima se svađali ko će iz kupatila da izađe prvi po peškir i dočeka ovo drugo. Naravno to je uvek bio on, ali ne drage volje. Hhaha. Volim kada šetamo onako zavijeni, posebno ja, pa se držimo za ruke.. Grlimo drhteći. Gazimo zajedno na pola istopljen sneg. Više volim zimu i nas dvoje, nego leto i nas dvoje. Nekako je duši toplije kada si pored voljene osobe. Leti je već dovoljno toplo, a da zahladni pored voljenog ne može :D. Elem, jedva čekam da se mučim po snegu do njega. Takođe, u zimu su bila moja najlepša dva dana sa njim, on, Beograd i ja, najluđa noć u godini. Bili smo svoji, bez straha i napetosti, bez pogleda u telefon. Nadam se da ćemo zajedno hvatati pahulje jezikom. Iako ni jesen nije došla, sve je to za mene zima, ispod 20 stepeni, zima je :D. Dzaba meni svi problemi u životu, ja ne umem biti nesrećna sa njim. Prolaznost mojih briga se meri delićom sekunde kada se približim njemu. Mislila sam da je ljubav nešto sasvim drugo. Njemu sam pričala da će videti šta je ljubav, a videla sam i ja. Odnos koji nemaju ljudi u braku, od toga da nema tabu tema, preko raspoređivanja novca, savetovanja u vezi svačega, od toga šta ću za ručak svojoj porodici do toga koliko para on da da svojoj.. Otkrivam nove svetove uz tog čoveka.. Živim kroz njegovu ljubav. I ne preostaje mi ništa drugo nego da se zahvalim Bogu što sam ga srela, što ga čuvao za mene, što ga život obrađivao za mene, što je rođen sa tim nečim, što se uklapa u moje nešto. Neke veze su neobjašnjive, kao struna, na izgled tanka i providna a u suštini jaka. Beskonačno mnogo života neka prođe, ne bih se naživela pored tog rajskog stvorenja.




Stariji postovi



Moj ljubavnik,saborac i moj najbolji drug. 08.08.2016